Тестирање способности ученика

Psiholozi su razvili mno{tvo testova za merewe sposobnosti u~enika.

Ovi instrumenti se koriste {iroko ne samo u akademskoj psihologiji ve} i u industriji, obrazovawu, medicini i drugim podru~jima. Danas testovi mogu da mere emocionalnu stabilnost, imaginaciju, organizacione sposobnosti, konformizam i tako daqe.

Istorija psiholo{kog testirawa vodi do Goltona. Ono {to je on u~inio je zahtev za novom obla{}u nau~nog istra`ivawa, ~emu je i sam dao zna~ajan prilog, moguћnost razvoja novih teorija i tehnika koje bi nam obezbedile novi pogled na nas same. Sa ovog stanovi{ta, svaka sposobnost ili crta ~oveka podlo`na je merewu. Ako je Golton bio ~ovek koji je lansirao pokret mentalnog testirawa, Alfred Bine je bio taj koji je osigurao istaknuto mesto stvaraoca prvog testa inteligencije.

Kad je jednom ustanovqeno,testirawe se nezadr`ivo {irilo, naro~ito u vojne svrhe u ratu, i danas je jedna od najproduktivnijih i najuticajnijih oblasti u psihologiji, sa hiqadama istra`iva~a koji su posve}eni razvijawu novih procedura testirawa i istra`ivawu prednosti i ograni~ewa postoje}ih.

Inteligencija je, kao bazi~na qudska sposobnost, kao i weno merewe, dugo bila kontraverzan aspekt psihologije. Mo`da je to zbog toga {to je ona jedno od najuo~qivijih podru~ja primewene psihologije, budu}i da mno{tvo qudi u odre|enom trenutku `ivota radi psiholo{ke testove, bilo da se radi o prvaku koji polazi u {kolu, ili u~eniku osmog razreda koga brine profesionalna orijentacija, ili prosto radi zabave i zadovoqewa li~nih interesa.

Drugi razlog za{to je o studirawu i merewu inteligencije tako `estoko raspravqano je taj {to su mnogi psiholozi, sputani i ograni~eni gotovo nesavladivim problemom definisawa inteligencije, prihvatili arbitrarno da znamo {ta je ona i da mo`emo da iza|emo na kraj sa prakti~nim problemom wenog merewa. Ovo je vodilo mnogim sporovima proisteklim iz stava da je inteligencija ono {to mere testovi inteligencije.

Testovi op{te intelektualne sposobnosti se koriste u dve svrhe:

a) Radi odre|ivawa razvojnog nivoa deteta u vreme ispitivawa (nivo zrelosti);

b) i da se na osnovu wih predvi|a budu}i razvojni i intelektualni nivo ispitanika.

Zrelost deteta zna~i spremnost za obuku i odnosi se ne samo na intelektualni, ve} i na emocionalni i socijalni aspekt li~nosti deteta. Te aspekte nije podjednako lako ni odrediti ni meriti. Dok se oko emocionalnog i socijalnog aspekta jo{ uvek spoti~emo, dotle najvi{e uspeha pokazujemo pri utvr|ivawu intelektualne zrelosti. Naj~e{}e wu i proveravamo kad govorimo o spremnosti za polazak u {kolu.

Postoje argumenti koji opravdavaju kori{}ewe testova inteligencije kao mere za predvi|awe budu}eg postignu}a deteta u {koli. Sposobnosti koje merimo testovima inteligencije(npr. g -faktor, opшти faktor) istovremeno su i osnovнi faktori uspeha dece u po~etnim razredima osnovne {kole. Ukoliko po|emo od hipoteze o diferencijalnom razvoju inteligencije (Spirman, Vernon, Бert) moglo bi se re}i da je na ni`im uzrastima dominantan uticaj op{tih sposobnosti na {kolski uspeh, dok je uticaj specifi~nih faktora i drugih bitnih faktora u~ewa (nivo aspiracije, motivacija, istrajnost…) mawi. Wihov uticaj dolazi vi{e do izra`aja tokom odrastawa deteta.

Sem toga, testovi inteligencije su i dobar prediktor {kolskog uspeha. Testovi kao {to je Bine-Simonova skala za merewe inteligencije su u korelaciji sa op{tim uspehom i ocenama iz pojedinih predmeta, pri ~emu su sve korelacije, u rasponu od 0,40 do 0,68 statisti~ki zna~ajne. Od predmeta najve}u korelaciju sa inteligencijom ima matematika. Mo`e da se zakqu~i da je inteligencija neophodan ali ne i dovoqan faktor za uspe{no ispuwavawe {kolskih obaveza.

Drugi argument se odnosi na ~iwenicu da su zahtevi na testu inteligencije najsli~niji zahtevima koje postavqa {kola kao obrazovna institucija. Apsolutnu prednost u {kolskom sistemu ima kognitivni aspekt u odnosu na druge aspekte li~nosti. Naime, glavni zahtev {kole je da se gradivo nau~i, dakle, razume, zapamti i po potrebi reprodukuje. Mada je ciq {kole svestrano razvijena li~nost, prevaga obrazovnih nad vaspitnim ciqem je neosporna.

Tre}i argument za favorizovawe intelektualnog aspekta zrelosti u~enika ti~e se problema konstrukcije i provere instrumenata za merewe gotovosti. Na planu merewa inteligencije mnogo je u~iweno i tu imamo metodolo{ki naj~istiju situaciju jer mo`emo uspe{no da proverimo vaqanost instrumenata koje upotrebqavamo.

Najzad, mada nije dovoqna za procenu nivoa celokupne zrelosti deteta, ipak, ona u najve}oj meri u~estvuje u drugim aspektima zrelosti i wihova je bitna komponenta. Svakako, pri re{avawu testova inteligencije dolaze do izra`aja i neki aspekti socijalne i emocionalne zrelosti ali je to za merewe ipak sekundarno.

Psihodijagnosti~ka procena inteligencije nastala je iz prakti~nih potreba (trija`e zrele dece od dece sa te{ko}ama u razvoju) najpre u ciqu klasifikacije dece u pogledu wihovih intelektualnih sposobnosti, zatim kao poku{aj nala`ewa odnosa izme|u intelektualnog i psihopatolo{kog deficita, kao i radi predvi|awa razvoja.

MileMilenkoviћ, psiholog