Михајло Пупин (1858–1935) био је један од најистакнутијих српских научника, иноватора и хуманиста. Рођен је у селу Идвор, у Војводини, а својим радом постао је светски познат као пионир у области електротехнике и телекомуникација.

 

Већ као младић, Пупин је показивао изузетну жељу за учењем. Након одласка у Америку, постигао је завидне академске успехе, дипломирајући на Колумбија универзитету и настављајући студије на Кембриџу и Универзитету у Берлину. Његова открића у области преноса сигнала на даљину омогућила су бржи и ефикаснији развој телефонских комуникација, што је значајно допринело глобалном технолошком напретку.

 

Један од Пупинових најпознатијих проналазака је Пупинова завојница (пупинизација), технологија која је омогућила даљи развој телефонских линија преко великих раздаљина, побољшавајући квалитет сигнала. За своје проналаске, Пупин је добио бројне награде и признања, укључујући и престижну Едисонову медаљу.

 

Поред научних достигнућа, Пупин је био познат и по својој хуманости. Увек је помагао српском народу и залажући се за образовање и напредак, био је велики патриота. Писао је о свом животу у аутобиографији “Са пашњака до научењака”, за коју је 1924. године добио Пулицерову награду.