Поремећај понашања

СПЕЦИФИЧНИ  РАЗВОЈНИ  ПРОБЛЕМИ  У ПУБЕРТЕТУ  И  АДОЛЕСЦЕНЦИЈИ  КОД  УЧЕНИКА  ОСНОВНИХ  И  СРЕДЊИХ  ШКОЛА

Велики проблем у основним и средњим школама,данас је,  свакако, ПОРЕМЕЋАЈ ПОНАШАЊА код многих ученика. Најновија истраживања показују да чак 20 % укупног броја ученика основних и средњих школа имају мање или веће поремећаје у понашању.

Узроци за развој овог проблема су многобројни, али су првенствено или бар у већини случајева ограничени на породицу и породичну средину, или су то специфични поремећаји из детињства; разни тик поремећаји, муцање…..

Могућност настанка поремећаја произилази из социолишких, биолошких, генетских, психолошких и других фактора. За нас који радимо са децом битно је разликовати три основне групе оних фактора од којих зависи разој детета:

1.ФАКТОРИ  РИЗИКА

Код ових фактора не можемо много да утичемо, јер њих наслеђујемо. У питању су гени, урођене аномалије, али и многи ризици

у трудноћи, као нпр. конзумирање алкохола, никотина, токсина… Превремено рођење детета, као и постпорођајна траума, такође могу бити ризични фактори. Затим, повреде због разних незгода у кући, физичке болести, дуге хоспитализације, рани школски неуспех, одређени страхови спадају у групу ризичних фактора.

2.ЗАШТИТНИ ФАКТОРИ

У заштитне факторе убрајамо :       –    пол детета ( девојчице су отпорније на настанак и развој поремећаја понашања од дечака);

– темпераменат ( познати су нам термини « лако « и «тешко дете «);

–   доживљени стресови ( наравно, у смислу стицања искустава );

– поседовање вештине прилагођавања;

– добар,искрен и поверљив однос између деце и родитеља;

– одређена отпорност детета на разне спољашне утицаје.

3. ФАКТОРИ КОЈИ ДИРЕКТНО УГРОЖАВАЈУ ДЕТЕ

Недостатак поменутих заштитних фактора услов је за развој фактора који угрожавају дете. Осим тога, овој групи фактора припадају и следећи:     – ментално, соматско здравље;

– важни животни догађаји у породици ( нпр.рођење другог детета,нови бракови,разводи,вишегенерацијске породице…);

– алкохолизам у породици;

– учестале свађе родитеља;

– физичко обрачунавање међу члановима породице;

–  презапосленост родитеља;

– злостављање деце.

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА

To je период живота, тј.одрастања између детињства и зрелијег доба (почиње пубертетом ); основне карактеристике:

~ промена позиције детета ( дете је све    самосталније биће );

~ формирање полног идентитета;

~ формирање општег идентитета (појачана жеља за независношћу, свесност самога себе ~~~ Ко сам ја и куда идем).

Адолесценти су, углавном, незадовољни својим изгледом, често и брзо мењају своја расположења, плачљиви су, нарочито девојчице, имају велику потребу за издвајањем, често су нервозни, збуњени, па чак и агресивни ~ поготово ако је дошло до кризе идентитета, а то у овом периоду и није тако ретка појава.Чак је и врло карактеристична за овај период и најчешће доводи до АДОЛЕСЦЕНТНЕ КРИЗЕ. На различите начине ова се криза манифестује код девојчица и код дечака.

Девојчице

~ депресије;

~ анксиозност.

Дечаци

~ крађе;

~ алкохол.;

~ бег од куће;

~ пробање и конзумирање психоактивних супстанци.

Девојчице и дечаци

~ напетост;

~ нерасположење;

~ неприлагођеност.

Изван куће дете има, нажалост, лоше примере за идентификацију :

~ агресивно понашање омладине ( туче, свађе, обрачунавање, освете, ношење и употреба оружја, конзумирање алкохола и психоактивних супстанци, рушилачке способности, жеља за уништавањем имовине…);

~ сиромаштво;

~ огромне социјалне разлике;

~ велика криза морала, поремећај система вредности;

~ честе демонсрације, штрајкови;

~ доступност порнографије, кича и разних облика « слободног понашања »;

~ спортски сусрети и утакмице , који то више одавно нису, него само још једна прилика за рушилачко и агресивно понашање;

~ ноћни живот којим је свакако, угрожен и дневни. Организам не може  против природних закона, тј. да се излази око 23 сата, а долази кући пред зору — радне активности су тог дана « никакве «;

~ бес, љутња, нељубазност, некултура, дрчност, простаклук…као основни модели комуницирања.

Морамо бити свесни чињенице да је и самој деци веома тешко пронаћи прави модел понашања уз овакву понуду лоших модела који су опколили наше друштво.

Најзначајнији фактори који утичу на избор модела понашања код појединаца и усмеравају их су :

~ ПОРОДИЦА ~ први и најзначајнији фактор.Многа истраживања показују и потврђују да поремећаја понашања,такорећи,нема без проблематичних породица.

~ ШКОЛА ~ као одређена надоградња  на породично васпитање,која у многочему може допринети спречавању поремећаја понашања,а исто тако га и потенцирати,уколико се ученику не приђе на прави начин.

~ СОЦИЈАЛНА ЗАЈЕДНИЦА~ која је одговорна за решавање многих друштвених проблема на ширем нивоу.

~ ВРШЊАЦИ ~ имају огроман,некад и пресудан значај на развој личности,али њихов утицај без обзира на снажност нема дуготрајнију моћ.

Неопходно је установити, ( иако је то комплексан поступак ), који су фактори имали најснажнији утицај на дете, јер потпуно непродуктивно и неефикасно је оптужити дете за неки прекршај, а да пре тога не размотримо узроке поремећаја понашања и услове у којима су се развили.

Занимљиво је поменути да се у периоду од осме до дванаесте године детета јавља склоност ка бунтовничком понашању, то још увек не спада у поремећаје понашања, али може бити почетна фаза. Деца која су склона оваквом понашању немирна су, безобразбна, ремете наставу, поседују одређени облик деструкције.

ШКОЛА је изузетно погодна за испољавање оваквог понашања, јер је то прва установа која деци намеће озбиљнија правила понашања, сам час у трајању од 45 мин. многима представља тешкоћу издржавања. Лако ћемо препознати и уочити ученике који се уклапају у овакве проблеме: ~ потпуно су незаинтересовани за градиво и учење;

~ врло лако упадају у проблематичне ситуације ( не морају они да их започињу, али их такве ситуације привлаче );

~ ометају наставу;

~ воле да изазивају, « чачкају «, досађују се. Овакво дете требало би стално нечим запошљавати, дуги разговори га замарају.

Евидентно је да цела ова проблематика постаје све комплекснија и захтевнија у сагледавању и проналажењу узрока поремећаја понашања, избору модела превентивног деловања ( тј. могућег спречавања или ублажавања проблема ), као и ефикасног и правовременог решења.

школски педагог:

Нереа Докмановић