Први сусрет са школом
На полазак у први разред Основне школе теже се адаптирају родитељи него малишани. Деца немају страх од школе, са тиме се не рађају. Страхови се уче! Зато, не треба своје дете плашити школом и школским обавезама. Већина родитеља страхује да ли је дете спремно и довољно зрело за обавезе које му предстоје, како ће се уклопити, да ли ће заволети школу, шта са домаћим задацима…
Децу углавном радује почетак школе, по природи они су радознали и једва чекају да виде шта је то. Желе да имају књиге, пишу, упознају нове другаре. Школе су обично на територији где дете живи и где је ишло у предшколску установу, оно познаје доста вршњака и своје ишчекивање поласка дели са њима.
Родитељи су просто нестрпљиви да виде како ће се дете снаћи у првим данима школовања. Верују да се све остварује у тим првим данима и да су они прогноза његовог коначног постигнућа, а учење, у ствари тек почиње.
Свако дете зависно од свог психомоторног и психофизичког развоја различитим темпом усваја нова знања и то није никаква прогноза да ли ће дете у току школовања бити успешан ђак. Прва година школовања треба да омогући детету да се слободно изражава, да буде радознало и проучава свет око себе. Свако дете има своју динамику развоја.
Родитељи имају неке своје параметре успешности себе као родитеља и он ће за себе мислити да је успешан, ако је дете лепо васпитано, а када дође до поласка у школу, од детета се очекује да све беспрекорно ради, иако је то нереално, а оваква очекивања могу само оптеретити однос родитеља и детета, а није ретка појава да се таква тензија пренесе и на односе са наставницима и учитељима.
Детету је најважнија подршка родитеља, никако не смемо омаловажити његов рад и труд , јер тиме постижемо супротан ефекат и негативан став према школи. Као и одрасли, тако и дете није сваки дан расположено мотивисано за рад. Много зависи од тога колико радости доживљавамо у томе што радимо, зато децу треба растеретити макар притиска од страха од неуспеха, који родитељи могу иницирати код своје деце.
Свака појава и дешавања имају своје законитости и многе ствари реализују се неким својим редом, током и законитостима, на које можемо само делимично утицати, зато је неопходно имати довољно стрпљења, позитивне подршке, разумевања и веровања у добар исход, онда ће он такав и бити.
Педагог школе
Нереа Докмановић
Leave a Reply
Want to join the discussion?Feel free to contribute!