Чиниоци успешног учења

Вероватно сви мање-више мислимо да знамо шта је учење. Мали број људи, међутим, зна шта све може да утиче на сам процес учења и како треба да се најефикасније учи (претпостављам да ти учење и није баш најомиљенија животна преокупација мада је врло корисна). Зато намеравам да покушам да ти неким информацијама откријем како да учиш правилно, ефикасно и уз мање напора и стреса.

Издвајам најважније чиниоце учења на које је потребно да обратиш посебну пажњу

А) Физиолошки чиниоци: здравље, умор, пол, узраст, структура нервног система (који утиче на индивидуалне разлике у способностима учења и памћења). Требало би да запазимо да се од свих поменутих фактора највише може да утиче на умор, и то тако да се промени тип активности које се изводе и да се промени околина.

Б) Карактеристике градива: врста, количина, познавање градива, смисленост.

Врста градива знатно одређује како ће се и колико дуго нешто учити.Неко лакше учи вербално, а неком више одговара моторичко (увежбавање вештина) градиво. Количина градива одређује количину учења. Тај однос није једноставан, јер ако, на пример, за учење песме од 20 стихова треба пола сата, песму од 40 стихова највероватније нећемо моћи да научимо за сат.

Док не схватимо важност неког градива, оно нам се често чини бесмисленим. Зато вешт, креативан појединац настоји да што пре осмисли градиво и повеже делове у целину. У ту сврху могу добро да послуже различите технике запамћивања (најчешће се користи римовање, нпр. “квадрат над хипотенузом, то зна свако дете, једнак је збиру квадрата над обе катете“.)

Ц) Психолошки чиниоци: мотивација; активност (количина и врста); искуство; ментална кондиција; дубина обраде градива; избор стратегија у учењу.

Високо и ниско мотивисани појединци разликују се током учења у брзини читања и схватања прочитаног. Ниско мотивисани брже заборављају оно што су научили, пажња им је расута, слабо су усредсређени на садржај који уче, па не чуди што често погрешно схватају оно што уче.

Количина и врста активности су у вези са организацијом учења. Две главне активности у процесу учења су примање и обрада информација и требало би да се смењују у оптималном односу, а тај однос зависи од самог појединца (неко чита део по део и тако памти, а неко прво прочита целину, па онда памти део по део).

Оно што читаш прво доспева у краткорочно памћење, а ако се то читање понови више пута онда се тај садржај “пребацује“ у дугорочно памћење. Најбољи учинак је кад се пребацивање“ врши двоструко, и сликовно и лингвистички (нпр. комбиновањем прочитаног материјала са графиконом који објашњава прочитано).

Искуство као навикнутост на учење директно је везано за менталну кондицију која са своје стране представља стање- последицу дужег и систематског учења.

Посебно су у учењу важне когнитивне стратегије (понављање, разрада, организација градива и сл.), као и метакогнитивне стратегије (планирање, контрола, мењање начина учења, регулисање напора) које укључују познавање властитих стратегија и свесно управљање њиховом употребом.

Миле Миленковић, психолог

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *