Наша Нери у „Блицу“

Наш педагог, Нереа Докмановић, написала је веома поучан и актуелан чланак за „Блиц“… Прочитајте…

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ovo-su-najcesce-greske-roditelja-zbog-kojih-deca-mrze-skolu-zato-zaboravite-na-ove/klcdspg

Како емоционално интелигентан родитељ васпитава дете

Одавно смо се помирили са чињеницом да интелигенција није, сама по себи обећање успеха, нити среће у животу. То што је некоме подарен изузетно висок ниво интелигенције, не значи да ће једног дана бити успешан и срећнији од других.

 Родитељи треба да схвате да деца не уче тако што им они говоре шта да раде и да се тако аутоматски понашају, деца уче тако што нас посматрају, гледају и упијају то што ми радимо. Како се опходимо према другима, како говоримо о другим људима и идентификују се са нашим понашањем.

 Важно је научити дете како да препозна своја осећања, емоционално интелигентан родитељ ће, наравно,  успешније помоћи свом детету да то препозна. Своје понашање, у сваком случају, треба да усмеримо на прави начин, да будемо добри и за себе и за дете, јер оно ће бити задовољно и срећно, види ли нас управо такве.

 Важно је научити дете и да управља својим осећањима. Доказано је да деца која умеју да исконтроличу своје импулсивне жеље, касније имају већу шансу да буду удпешни у животу. Заправо, та деца имају много већи ниво толеранције у односу на друге.

Read more

Дете без амбиције

Повремено се родитељи питају зашто њихова, иначе вољена и пажена деца, када се приближе тинејџерском добу, немају неки свој мотив, циљ, амбицију, ка којој би стремили. Све је више оних који су пасивни, дезоријентисани, без јасног мотива и циља.  

Срећно детињство је свакако један од разлога. Потпуно се посвећујући деци, нудећи им само позитивне доживљаје, испуњавајући им већину жеља, родитељи несвесно код деце стварају искуство да је детињство најлепши део живота. Гледајући родитеље како жртвују своје да би испунили дететове жеље, деца закључују да није удобно бити одрастао. Зато одлажу прелазак у неудобну одраслост.  

Mлади који на будућу одраслост гледају негативно, немају ни позитивну визију шта би желели да раде или да буду када одрасту. Њихови ментални процеси су усмерени на садашњост.  Када неко нема позитивну визију будућности, тада нема ни жељу да иде ка тој будућности – нема ону покретачку енергију која је мотив да се крене дугачким путем, на којем су и препреке, а који води ка жељеном циљу. Уместо тога, млади желе да се удобно стање у којем се налазе, настави.  

Read more

Лепо понашање и схватање морала у ранијем школском узрасту

    Одраслима је тешко да замисле да тридесеторо или више деце, узраста од шест до девет, или десет година, могу да пријатељски и продуктивно заједно раде у припремљеном школском окружењу. Постоји неколико фактора који помажу остварењу овог феномена.
Деца која долазе из предшколских група имају већ развијену самоконтролу, коју сада користе у групном раду. Самоконтрола се ипак не појављује аутоматски, већ учитељ ствара за њу основу, али за разлику од млађе деце, која радо копирају учитељеве радње, старија деца не прихватају без размишљања учитељево моделовање очекиваног понашања. Њихови, сада већ разумнији облици размишљања, питају и изазивају. Учитељ зато користи нову дечју моћ размишљања и маштања да их на различит начин укључи у лекције лепог понашања. Он користи и драму и хумор, као и друге разне сценарије, зато што су деца сада заинтересована за шире социјално окружење, она глуме ситуације унутар и ван учионице.

Read more

Летњи распуст

Ближи се дуго очекивани летњи распуст, на радост и деце, родитеља и наставника. Година је била напорна, препуна обавеза, учења и многих других активности. Одмор од ових обавеза свима је потребан и зато га треба што боље организовати.

Има деце, која ће путовати на занимљива места, море, планине, село…. Њима ће свакако део распуста бити организован и протећи ће лепо. Има деце која це распуст провести у Београду и они могу корисно орхганизивати своје време. Ове године биће у понуди многи летњи програми, што се може пратити и путем интернета, дневних листова и других извора медија.

У Београду постоје многи културни центри и организације, као нпр. Културни центар Београд, Дом омладине Београда, Децији културни центар Београд, Центар за културу Стари град, Центар за културу и спорт Шумице, Установа културе „Вук Караџић,“ Културно-спортски центар „Пинки“ и др….

Read more

Психолошки типови

  Књига Психолошки типови је значајно Јунгово дело, написано с намером да се публика упути у сложену проблематику типологија личности и представља за читаоца прави интелектуални изазов. Трагајући за објашњењем типова личности Јунг се уопште не двоуми да саопшти “да порицање постојања типова ништа не помаже против чињенице њихова постојања“. У прилог овоме можемо навести речи Хајнеа који, између осталог, каже да је “увек у питању Платон или Аристотел, иако под другим именом“, или Шпителера који мисли да са ради о Прометеју и Епиметеју или неког трећег.

   

Read more

Алтруистичко понашање

У најширем смислу просоцијално понашање се дефинише као вољно, циљу усмерено понашање које има позитивне последице за друге.Етимолошки реч алтруизам је изведена од латинског alter- други и означава несебичну бригу за друге. Појам је у науку увео Огист Конт око 1830. године, познат  као присталица позитивизма у науци.  У литератури се срећу и термини несебично понашање, човекољубље и доброчинство.

По дефиницији, неко понашање је алтруистичко ако су задовољени следећи услови: 1) слободно је од принуде; 2) предузето је с намером да се побољша или одржи добробит других и 3) искључује очекивање материјалних или друштвених награда или избегавање екстерних аверзивних надражаја и казни.

Read more

Мотивација и учење

Нобеловац Иво Андрић је једном записао да је чудно како је мало потребно човеку да би био срећан а још чудније је што му баш то мало често недостаје. Написано врло згодно може да се примени на учење и мотивацију.

Индивидуа мора стално да учи. Многи ученици говоре како им се не учи јер немају инспирацију. Требало би да знају да инспирација може да не дође никада па би било паметно да учење започну одмах. Занимљиво је да кад записујемо руком боље учимо него кад слова пишемо на тастатури. Научници кажу да је разлог вероватно у томе што при писању руком мозак добија више повратних информација: изводимо сложеније и бројније покрете него кад типкамо, осећамо додир оловке и папира више него додир тастатуре, а писање по правилу траје дуже него куцкање. Јасно нам је одавно да у циљу успешнијег учења градиво треба поделити на мање делове, преслишавати се, учити у групи, и уз то гајити оптимистички приступ и веровати у своје способности. Read more

Тестирање способности ученика

Psiholozi su razvili mno{tvo testova za merewe sposobnosti u~enika.

Ovi instrumenti se koriste {iroko ne samo u akademskoj psihologiji ve} i u industriji, obrazovawu, medicini i drugim podru~jima. Danas testovi mogu da mere emocionalnu stabilnost, imaginaciju, organizacione sposobnosti, konformizam i tako daqe.

Istorija psiholo{kog testirawa vodi do Goltona. Ono {to je on u~inio je zahtev za novom obla{}u nau~nog istra`ivawa, ~emu je i sam dao zna~ajan prilog, moguћnost razvoja novih teorija i tehnika koje bi nam obezbedile novi pogled na nas same. Sa ovog stanovi{ta, svaka sposobnost ili crta ~oveka podlo`na je merewu. Ako je Golton bio ~ovek koji je lansirao pokret mentalnog testirawa, Alfred Bine je bio taj koji je osigurao istaknuto mesto stvaraoca prvog testa inteligencije. Read more

Први сусрет са школом

На полазак у први разред Основне школе теже се адаптирају родитељи него малишани. Деца немају страх од школе, са тиме се не рађају. Страхови се уче! Зато, не треба своје дете плашити школом и школским обавезама. Већина родитеља страхује да ли је дете спремно и довољно зрело за обавезе које му предстоје, како ће се уклопити, да ли ће заволети школу, шта са домаћим задацима…

Децу углавном радује почетак школе, по природи они су радознали и једва чекају да виде шта је то. Желе да имају књиге, пишу, упознају нове другаре. Школе су обично на територији где дете живи и где је ишло у предшколску установу, оно познаје доста вршњака и своје ишчекивање поласка дели са њима. Read more