Нобеловац Иво Андрић је једном записао да је чудно како је мало потребно човеку да би био срећан а још чудније је што му баш то мало често недостаје. Написано врло згодно може да се примени на учење и мотивацију.

Индивидуа мора стално да учи. Многи ученици говоре како им се не учи јер немају инспирацију. Требало би да знају да инспирација може да не дође никада па би било паметно да учење започну одмах. Занимљиво је да кад записујемо руком боље учимо него кад слова пишемо на тастатури. Научници кажу да је разлог вероватно у томе што при писању руком мозак добија више повратних информација: изводимо сложеније и бројније покрете него кад типкамо, осећамо додир оловке и папира више него додир тастатуре, а писање по правилу траје дуже него куцкање. Јасно нам је одавно да у циљу успешнијег учења градиво треба поделити на мање делове, преслишавати се, учити у групи, и уз то гајити оптимистички приступ и веровати у своје способности. Read more

Резиме: У оквиру овог рада теоријски је анализиран феномен мотивације, с посебним освртом на мотивацију у настави математике. Изнети су примери који би требало да подстакну наставнике математике да користе сва доступна средства и активности, како би наставу учинили привлачнијом и занимљивијом, како би се побољшао квалитет васпитно-образовног рада, развила ученикова радозналост и остварио већи степен продуктивног мишљења.

Кључне речи: мотивација, мотивација за учење, настава математике, математички задаци;

Read more

Fiziчko vaspitaњe iz godine u godinu postaje sve znaчajniji чinilac u svakodnevnom жivotu, druшtvenoj aktivnosti и kulturnom stvaralaшtvu savremenog чoveka.

Ciљ fiziчkog vaspitaњa je da se uчenicima pomogne ne samo da razviju sopstvenu motoriku и psiho-socijalne veшtine, veћ и da usvoje znaњa, stavove и odreђene oblike ponaшaњa koji ћe im biti potrebni prilikom izbora zdravog stila жivota.

Radi ostvarivaњa postavљenih programskih zadataka, шkola je obezbedila prostorne и materijalne uslove rada za њihovo uspeшno ostvarivaњe, kako za obavezni program tako и za izabrane sportske aktivnosti.

Шkola ima dobro opremљenu fiskulturnu salu sa veћinom potrebnih sprava za veжbaњe. U okviru fiskulturne sale je prostorija za smeшtaj sportskih rekvizita, pripremne prostorije-svlaчionice и za deчake и za devojчice, kabineti za nastavnike, kupatila. Od potrebnih sprava za gimnastiku шkola je nabavila: krugove, razboj, 2 kozliћa, visoku и nisku gredu, struњaчe. Za ritmiчku gimnastiku:obruчi, vijaчe и lopte. Za atletiku su obeleжene staze na sportskom terenu u dvoriшtu шkole. Чasovi obaveznog programa и izabrane sportske grane (rukomeт, koшarka, fudbal, odbojka) se odrжavaju u fiskulturnoj sali и na sportskom terenu u dvoriшtu шkole. Za sve vrste sportskih igara шkola je obezbedila odgovarajuћe lopte.

Sportska takmiчeњa чine sastavni deo procesa fiziчkog vaspitaњa u naшoj шkoli. Struчni aktiv и шkola planiraju unutarшkolska takmiчeњa po kalendaru sportskih takmiчeњa u organizaciji Ministarstva prosvete и nauke.

Nastavnici fiziчkog vaspitaњa usmeravaju uчenike ka svakodnevnim fiziчkim aktivnostima и prihvataњu zdravih жivotnih navika.

Погледајте слике у ГАЛЕРИЈИ

Један октобарски дан у школи. Прваци вредно уче прва слова…{source}<iframe title=”YouTube video player” width=”640″ height=”390″ src=”http://www.youtube.com/embed/lJNtQ6jGWi4″ frameborder=”0″ allowfullscreen></iframe>{/source}

На полазак у први разред Основне школе теже се адаптирају родитељи него малишани. Деца немају страх од школе, са тиме се не рађају. Страхови се уче! Зато, не треба своје дете плашити школом и школским обавезама. Већина родитеља страхује да ли је дете спремно и довољно зрело за обавезе које му предстоје, како ће се уклопити, да ли ће заволети школу, шта са домаћим задацима…

Децу углавном радује почетак школе, по природи они су радознали и једва чекају да виде шта је то. Желе да имају књиге, пишу, упознају нове другаре. Школе су обично на територији где дете живи и где је ишло у предшколску установу, оно познаје доста вршњака и своје ишчекивање поласка дели са њима. Read more